Da li je ponekad koristite u životu?
Naravno, Vaš odgovor je negativan, čak se malo i ljutite na ovo pitanje. Ali, da li ste sigurni da je Vaš odgovor pravi?
Danas ste već puno puta posegnuli za, mogućim, "magijskim delovanjem", iako toga, na taj način, zaista i niste bili svesni. Rekli ste nekome jutros “Dobro jutro!”, mnogima “Dobar dan!”,"Prijatno!”, “ Dovidjenja!”, možda ste nekoga ispratili u školu i rekli “Srećno!” ili mozda na put i poželeli “Srećan ti put!”. Večeras ćete reći “Dobro veče!”, a sigurno nekome “Laku noć!” ili “Lepo sanjaj!”, verovatno uz poljubac ili nežan dodir. Pomislili ste, poželeli, rekli, da želite dobro, lepo i prijatno jutro, lep i uspešan dan, prijatan i bezbedan put, lepu noć bez košmara i uz lepe snove, da bi ujutro ustali odmorni, vedri i raspoloženi. A tek one želje oko svake Nove godine, rodjendana? Kažete da to nije magija!
Ako to zaista, što ste drugima rekli niste i mislili, onda niste ni iskreni, a ako ste tako zaista želeli, onda ste o tome i mislili, poželeli da se to ostvari, rekli, možda vizualizovali i time poslali energetsku, duhovnu, kosmičku poruku, koja ostaje utisnuta tu oko Vas i prati onoga kome je namenjena. Izrazili ste želju! Ipak budimo iskreni do kraja, ovakva Vaša želja je dobronamerna i pozitivna, iako najčešće bez značajnih emocija i strasti!
Obrnimo stvari ! Zašto nam smeta, zašto nas razjari, kada nam neko poželi ili kaze nešto ružno? Samo uvreda ili nešto dublje? To nešto dublje je, možda strah, da se rečeno i ne desi? A setimo se naših ljutnji, nastupa besa, izrečenih želja, ružnih reči, psovki, uzburkanih emocija, navrlih strasti, čak i prema bliskima, kod nekih pojedinaca i kletvi. Našeg govora toga momenta i odmah kasnije, ponavljanja tih reči i misli u sebi, kada ih i vizualizujemo. To ponavljanje je i najopasnije. Pošto je koncentrisana sila besa, katkada mržnje, izuzetno jaka, udar i delovanje je brzo, ali se ne vidi odmah. Ali opasno i za nas same!
Opet kažete, to nije magija! A šta je onda, magija?
Nemojte odmah da odustajete, već ostavite po strani predrasude, zaključke a priori i pokušajte da pristupite otvoreno ovome. Jer, ovo je mnogo bezbolniji način i traži samo promenu shvatanja, dok će agnostički pristup, traženje dokaza, imati za promenu život, ali u negativnom smeru.
Naravno, prvo pomislimo na onu crnu, lošu i po čoveka zlu, magiju i to sa pravom. To je dominantan oblik takve vrste uticaja, i to svuda u svetu, a prisutan značajno i na ovim prostorima. Pre svega tradicionalna, narodna, vezana za socijalne i imovinske, te porodične odnose i inspirisana zavišću, ljubomorom, osvetom, sujetom i zasnovana na starinskim receptima delovanja. Pojavom mnoštva knjiga i Interneta, počela je i primena takozvane ritualne, ceremonijalne magije, talismanske i svih ostalih, ranije manjih poznatih metoda delovanja. (Ovih godina je oko 200 naslova izdato, uglavnom prevedeno, samo kod nas! ) Nažalost, raznovrstan talenat ovoga naroda, pokazao se i ovde na delu, u svojoj punoj tami.
Sa druge strane, znamo za belu magiju, koja po verovanju, služi samo za dobro ljudi, ali je poznavanje nje, njenog delovanja i tehnika, mnogo manje poznato, a literature skoro i nema. Uglavnom je rade ljudi, kojima je to preneseno s kolena na koleno ili stečeno u nekim posebnim situacijama, ali i mnogi, koji to samo pokušavaju, često i samo zbog novca. Mogu se pomenuti i crvena i žuta magija, ali je značajnija podela na visoku i običnu, gde je visoka pokušaj da se postigne savršeno razumevanje i usavršavanje sebe i prevazilaženje ljudskih ograničenja , (te vrste literature i kurseva, već ima podosta) i ova druga koja je bliska, već pomenutim podelama. Naravno tu su i podvrste vezane za razne nacije, etničke, društvene i verske grupe. Medjutim, principi su isti. Magija je magija!
Najbolji primer za to je tvrdnja "belih magova", da moraju da poznaju crnu magiju, da bi se borili protiv nje. Izgleda logično. Ali nije, a u tome i jeste zamka, jer je i samo čitanje takve literature, a kamoli vežbanje (neki se time i hvale), probanje ili čak praktikovanje iz radoznalosti, ustvari, bavljenje time. Zato znalci, ako već i moraju da pročitaju neki tekst sa nekim uputstvima ili objašnjenjima, ne čitaju sve, već samo pojedine delove, recimo svaki drugi red. Pročitavši sve, već je uradjen odredjeni ritual, pomenuta su imena, misli su otišle, reči izrečene, sile prizvane, program pokrenut. Zamka je ulovila plen. Slikovitije rečeno, to liči na ono čuveno prizivanje duhova, koje danas deca, čak i osnovci, masovno primenjuju, ne znajući da to može biti opasno po zdravlje, pa i život, ali to im niko nije rekao. Nažalost ni roditelji, a još manje učitelji ili profesori. Ne radite to ni Vi, ni Vaša deca! To prizivanje, približava nas objašnjenju suštine magije.
Magija je pokušaj čoveka, da upravlja i kontroliše prirodne i nefizikalne sile, pojedine niže duhovne i energetske entitete i oblike, uglavnom demone, te ostvari neke namere, želje, promene, u pokušaju da sagleda budućnost ili utiče na dogadjaje, kroz razne tehnike, rituale, uz korišćenje pojedinih predmeta kao transmitera,ali često samo mislima i rečima. I može biti svesna, ali i nesvesna. (Zato se čuvajmo svojih reči, pazimo i šta govorimo i šta mislimo. Okanimo se pogubnosti psovanja!). Često je svesno usmerena i na štetu tudje porodice, imovine, zdravlja i onda se zove crna. Najbitnije je što pre utvrditi da je prisutna, kao i promene nastale usled toga. Simptomi su često brzo vidljivi, ali ne i naše prepoznavanje njih, razumevanje i prihvatanje uzroka. Pokušaj da se uzroci i posledice eleminišu na sličan način, te da se te pristigle sile, razni destruktivni duhovni entiteti i energetski oblici “skinu”, a po neki put i vrate pošiljaocu je, već pomenuta, bela magija, koja to i nije. Kada se neko samoproglašava belim magom, a drugačije i ne može i kada koristi slične ili iste tehnike, onda znamo da je zaveden i da u pozadini stoji ista sila. Znači, opet magija!
Šta se tu kontroliše i čime se upravlja ili ko je u čijim rukama? Koja je to sila i ko je tu uopšte, glavni?
Početak bavljenja ljudi magijama seže u davnu prošlost , a uzroci su značajni : “A kada se ljudi počeše množiti na zemlji, i kćeri im se narodiše. 2. Videći sinovi Božji kćeri čovečije kako su lijepe uzimaše ih za žene kako htješe”. (Postanje 4. 2) Pomenuti sinovi Božiji, su bivša Božija duhovna bića, nekadašnji andjeli, pre ili tada već pali, pogotovo čim su ušli u grešni savez sa ženama Zemlje i naučili ih zaklinjanjima i čarobnjaštvu, odnosno tehnikama prizivanja i upravljanja odredjenim silama. (Pazite: i zaklinjanjima! Ne kunite se ničim!). Tako je počela pojava velikog bezakonja na Zemlji. “ 5. I Gospod videći da je nevaljalstvo veliko na zemlji i da su sve misli srca njihova svagda samo zle, 6. Pokaja se Gospod što je stvorio čovjeka na zemlji, i bi mu, žao u srcu”. (Post.4.5,6 ). I pored potopa, tajne saznate od palih duhova bivaju sačuvane i svoj veliki razvoj doživljavaju u vreme Vavilona, kada ljudi dobijaju još više tajnih znanja od kojih su neka prisutna i danas. Kako ta znanja, ljudima prenose pali andjeli ili demoni, onda znamo koja to sila stoji iza njih i da je njihov vodja pali arhandjeo, nekadašnji nosilac svetlosti i napretka. To nije ružna i glupa prikaza, kako nam obično predstavljaju, već vrlo visoka, ali i vrlo lukava inteligencija! Još uvek ga zovu Lucifer, ali on to više nije, jer svetlost nije njegovo oružje. Tako i dolazimo do spoznaje ko stoji iza gatanja, vračanja, čaranja, naročito crne magije uperene direktno protiv čoveka i Boga. Tako magija postaje u stvari, sistem zlih duhova, priziva i zaziva, komunikacija u sistemu zla. Misleći da on upravlja njima, čovek postaje žrtva obmane i laži i postaje marioneta zla. Obmana je jedno od najjačih oružja palih. Pa kada nas neko, ko nije vernik, ubedjuje da magija ne postoji, da je to sujeverje ili da je priča o zlim dusima suluda i izmišljena, onda to za nas i nije tako bitno, jer je ionako neverujući. Ali, kada to kaže vernik, moramo da se zamislimo, koliko zaista o tome znamo, koliko znamo o molitvama i njihovoj svrsi, Svetim tajnama, verskim obredima i njihovom značaju, razlozima poseta Svetim mestima i moštima svetitelja. Naravno, uvek znamo nedovoljno, ali je jedno sasvim sigurno: Bog je iznad svega!
Jer, čovek ipak nije prepušten sam sebi! Pojava Gospoda Isusa Hristosa je početak nove Božije borbe i Novog Saveza ( Novi Zavet ) Boga sa čovekom, novih promena i principa delovanja!
Medjutim, pitanje koje se najčešće postavlja je, zašto Bog, kao vrhovni i svemogući autoritet, dopušta loše stvari i ljude i uopšte zlo, kada nas voli i kada nas zove svojom decom, a mi njega Ocem. Mnogo puta, čovek kao posrednik u zlu i nije potreban, da bismo bili pod lošim uticajima. I sa magijom i bez nje dovoljan je način našeg života, naša opredeljenja, greške i gresi koje svakodnevno činimo, svesno ili nesvesno, reči i dela usmerena protiv naših bližnjih ili sebe. Magija i demonsko se kači za ono loše u nama, a to su sumnja, strah i greh. Često je sve to tu da bi nas urazumilo, ponekad kaznilo, a ponekad da se i samo zlo otera. Ispada apsurdno, ali sve to dodje, najčešće kao nevolja, da nas prodrma, probudi, osvesti, da bismo o sebi i našim duhovnim potrebama počeli da razmišljamo na neki drugi način, da nas opomene da duša traži spas i da nas očajnički moli da podignemo svoju duhovnost. (Da promenimo, već jednom, te "zabavne", prostačke i zaglupljujuće kanale). Tvrdnja većine nas, da nam nije jasno zašto baš mi, kada smo tako dobri i fini, kada pomažemo drugima, a nikome ne odmažemo i nikome ne činimo zlo, važi samo utoliko, koliko ne poznajemo sebe ili se "ne sećamo" svojih dela ili nedela i misli. Ili svog ne delovanja, koje je često puta ravno nedelu. Šta je sa tim hvalisanjem o pomoći, ne zove li se to gordost? Mi smo na Zemlji i ovde smo da se kroz učenje i spoznaju dobra i zla, vratimo suštinskoj veri, koju smo uveliko kao čovecanstvo izgubili. Nažalost, ne znamo da cenimo dobro, dok ne dodje zlo. Tražili smo dokaz. Važi za sve nas!
Sve sile u službi Boga, nikada ne odgovaraju na negativne prizive u bilo kom pogledu, jer do njih takvi i ne mogu dopreti (ali mogu ih čuti oni drugi). Njihova želja je samo za stvaranjem, kreacijiom, koju može samo ljubav, a ne haos i destrukcija. Oni su i zastupnici ljudi kroz Nebesku hijerarhiju, gde su nam najbliži andjeli, te molba i molitva upućena njima i Bogu, može biti samo u pozitivnom kontekstu. Uz njihovu pomoć i saradnju, vodi se tzv. nebeska, nevidljiva borba za naše, ljudske duše, u kojoj se sve piše, a na Zemlji, mi smo igrači na pozornici ovozemaljskog života, a duša zalog u borbi dobra i zla, gde su naši padovi, zaklinjanja, kletve, psovke, ogrešenja i proklinjanja u nevolji, muzika za demonske sile. Ali naše pobede nad iskušenjima, vera u Boga, naše priznanje i prihvatanje Gospoda Isusa Hristosa kao Spasitelja, naša pokajanja i molitve upućene Gospodu, su slavlje za celu Nebesku hijerarhiju. Tu leži razumevanje potrebe za pravom, ali i aktivnom verom.
Proslavljati i slaviti samo odredjene verske običaje i praznike nije vera, već tradicija. Nama je potrebna aktivna vera, kao promena našeg duhovnog stanja i života, promena sebe, kao i "praktikovanje" vere, odlazak na zajedničke molitve i posebne verske obrede, jer to pokazuje i naš napor da učinimo nešto, a sam Gospod kaze: " A ovaj se rod (demonski) izgoni samo molitvom i postom "!
Vera je pokušaj čoveka da se poštujuci Božije zakone i dve osnovne zapovedi, kroz ljubav i zahvalnost našem Stvoritelju, zaštiti od demonskih sila i iskušenja, oslobodi straha od smrti i zasluži budući večni život i spase, te da kroz dobijenu snagu kaže: “Evo ti Gospode, moja sudbina u Tvoje ruke, radi sa mnom sta želiš. Samo Ti znaš, šta je za mene dobro i koji je Tvoj plan, a ja ću se potruditi, da se, slaveći Tebe, podignem kada padnem, i da ostvarim svoj život kroz ljubav i zahvalnost prema Tebi i bližnjima!”.
Naravno, uslov za sve to je, toliko puta pominjana ljubav, ali ljubav koja ne poznaje reči: ili, ako, možda, pamti pa vrati, itd. Zovu je zato upravo: LJUBAV BEZ USLOVA!
Sve je Božije! Neki, nama još nepoznati plan postoji, ali nam je data sloboda izbora da u okviru toga plana, sami izaberemo put, da se opredelimo. Medjutim, sloboda izbora nije raditi šta se želi, jer nije sve za dušu i korisno! A to, šta je korisno, prepoznajemo kroz iskrenu, aktivnu veru u Gospoda Boga, Svemogućeg i Sveznajućeg Tvorca, sa Gospodom Isusom Hristom u srcu i sa imenom Gospoda Isusa Hrista na usnama, pa je samo takva vera, ljubavi, pokajanja i opraštanja, i pazite, i zahvalnosti, uvek i zauvek, jača od svake magije i uvek iznad magije!
(Najviši primer i učitelj, potvrda svega toga, može nam biti Sveti Kiprijan, (+258) i njegovo žitije, čiji dan slavimo 15. oktobra).